Машинско инжењерство

- акредитација 2020 -

Студијски програм докторских академских студија Машинско инжењерство акредитован је Уверењем Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању Републике Србије бpoj: 612-00-00292/5/2019-03 од 05.10.2020. године.

Студијски програм траје три године (180 ЕСПБ), припада пољу техничко-технолошких наука и даје академски назив „доктор наука - машинско инжењерство“.

Структура студијског програма

Студијски програм докторских академских студија „Машинско инжењерство“ садржи све елементе утврђене законом: 1) назив и циљеви студијског програма; 2) врста студија и исход процеса учења; 3) научни назив; 4) услови за упис на студијски програм; 5) листа предмета, са оквирним садржајем; 6) начин извођења студија; 7) бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом преноса бодова (у даљем тексту: ЕСПБ бодови); 8) предуслове за упис појединих предмета; 9) начин избора предмета из других студијских програма на истом или другом универзитету; 10) услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; 11) друга питања од значаја за извођење студијског програма. Садржај студијског програма, правила студирања, права и обавезе студената, и друга питања од значаја за извођење студијских програма - штампају се сваке године као посебна публикација, која је доступна јавности и у електронском облику.

Студијски програм траје три године, има укупно 180 ЕСПБ бодова (од тога 50% ЕСПБ предвиђених за реализацију докторске дисертације), припада пољу техничко технолошких наука и даје академски назив „Доктор наука – машинско инжењерство“. Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом Факултета инжењерских наука у Крагујевцу (Одлука о изменама и допунама Статута Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу), Правилником о докторским академским студијама Факултета инжењерских наука у Крагујевцу и Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Крагујевцу.

Студијски програм је индивидуалан. Сваки предмет који студент може изабрати на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу носи по 15 ЕСПБ и сваки је структуиран кроз 5 часова предавања и 5 часова истраживачког студијског рада недељно. Полагањем испита студент стиче 90 ЕСПБ бодова.

Методе извођења наставе зависе од типа наставе (1. активна настава, 2. самостални рад студента, 3. израда докторске дисертације, итд.).

Активна настава се остварује кроз предавања и истраживачки студијски рад. Ова настава се остварује кроз стални контакт студената са наставницима. Предавања и консултације се одржавају сваке недеље у семестру према распореду.

Предавања су облик наставе у коме наставник излаже наставне садржаје предмета групи студената.

Консултације се спроводе појединачно или са мањим бројем студената. На консултацијама наставник је на располагању студентима, зависно од њихових потреба и интересовања за: давање упутстава по питању приступа учењу; давање додатних објашњења у вези истраживачког студијског рада, уз упућивање на правилно коришћење литературе.

Истраживачки студијски рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање и писање научних радова. Ови часови активне наставе оспособљавају студента да приступи изради докторске дисертације.

Менторски рад је облик активне наставе у коме је наставник - ментор у непосредном контакту са студентом у вези израде докторске дисертације и публиковања остварених резултата.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је образовање студената у области машинског инжењерства на нивоу докторских академских студија, односно, образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и развој нових технологија и поступака који доприносе општем развоју друштва, као и да критички процењују истраживања других. Генерално, сврха студијског програма докторских студија је развој науке и критичког мишљења. Сврха студијског програма је у складу са мисијом и циљевима Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

Све важнију улогу ове студије имају у односу на захтеве тржишта рада јер дају последњи формални степен у оквиру универзитетског образовања којима се студент оспособљава за обављање најсложенијих научноистраживачких, управљачких и инжењерских послова. Потребе за стручњацима високог научно-истраживачког нивоа компетенција, знања и вештина, знатно су веће од досадашњих, како у регији тако и у читавој Србији, што је јасно уочљиво узевши у обзир нужни развој српске индустрије у условима отвореног глобалног тржишта.

Студијски програм има сврху да свршеним студентима омогући образовање за водеће и најсложеније послове у областима индустрије, истраживања, развоја, услуга, саветодавних и организационих послова, односно, у подручју машинства и инжењерских наука у високошколским установама, институтима, државним и другим јавним институцијама. Развој значајног дела индустрије и сектора јавних делатности у области оријентисаној производњи, доминантно се ослања управо на истраживаче, научнике и стручњаке овог профила. Стога ће интензивнији развитак области још снажније истакнути потребу за већим бројем стручњака у подручју машинског инжењерства.

Докторске студије омогућавају укључивање перспективних младих стручњака у савремене токове технолошког развоја друштва. Технолошки развој директно треба да допринесе подизању нивоа образовања и знања свих делова друштва што је од стратешког националног интереса.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма „Машинско инжењерство“ докторских студија Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу су:

  • да студентима обезбеди развој аналитичких способности, критичког начина мишљења и лидерства,
  • да генерално подржи развој научне мисли и стваралаштва у области машинског инжењерства,
  • да студенти стекну актуелна знања из научне области докторских студија и овладају методологијама системске и креативне анализе сложених проблема,
  • да студенте оспособи за самостално и тимско планирање и реализовање научних истраживања и даљи развој професионалних знања и вештина,
  • да студенте оспособи за припрему и објављивање научних резултата у складу са највишим стандардима,
  • да студенте оспособи за активно учешће у међународним и домаћим истраживачким и развојним пројектима како би касније самостално конкурисали,
  • да студенте оспособи за дисеминацију знања и резултата научних истраживања – хоризонтално и вертикално,
  • да студенте оспособи за интеграцију најновијих научних сазнања и нових производа и услуга.

Компетенције дипломираних студената

Свршени студенти стичу научни назив „доктор наука - машинско инжењерство“ и оспособљени су за самосталан научноистраживачки рад и поседују знања, вештине, развијене способности и компетенције да:

  • самостално решавају практичне и теоријске проблеме у ужој научној области у којој су докторирали и организују и остварују развојна и научна истраживања,
  • могу да се укључе у остваривање међународних научних пројеката,
  • могу да реализују развој нових технологија и поступака у оквирима својих струка и да разумеју и користе најсавременија знања у датој научној области,
  • критички мисле, делују креативно и независно,
  • поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе,
  • комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата,
  • оспособљени су да те резултате саопштавају на научним конференцијама, објављују у научним часописима, кроз патенте и нова техничка решења,
  • доприносе развоју научне дисциплине и науке уопште.      

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције:

  • професионална знања и вештине у контексту предмета израде докторске дисертације и шири поглед на методологију научноистраживачког рада у пољу техничко технолошких наука,
  • способност решавања проблема уз употребу научних метода и поступака,
  • повезивање основних знања из различитих области и њихову примену,
  • оспособљеност за самосталан научни рад и критичко праћење научне литературе,
  • способност самосталног стицања знања и разумевање битних концепата у ширем домену инжењерских наука (концепти моделирања, експерименталне, симулационе и аналитичке анализе сложених проблема, принципа пројектовања и организације),
  • способност праћења савремених достигнућа у предметној области
  • стицање интелектуалних и практичних вештина, и то:
  • Интелектуалне вештине: 1) развој аналитичких способности, 2) усвајање и примена методолошких приниципа, 3) развој критичког и научног начина мишљења, 4) вештина постављања новог и оригиналног циља истраживања, итд.
  • Практичне вештине: 1) вештине у примени информационо комуникационих технологија; 2) вештине презентације и комуникација; 3) вештине писања извештаја, пројектних апликација, итд.
  • употребу информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из одговарајућег подручја.

Компетенције стечене савладавањем студијског програма омогућавају студентима даљи професионални развој у науци, образовању, привреди и јавном сектору

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига предмета

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига наставника

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига ментора

Листа ментора докторских академских студија – Машинско инжењерство у школској 2023/2024. години:

  1. Др Божидар Крстић, ред. проф.
  2. Др Мирослав Живковић, ред. проф.
  3. Др Ненад Грујовић, ред. проф.
  4. Др Ненад Марјановић, ред. проф.
  5. Др Небојша Лукић, ред. проф.
  6. Др Горан Девеџић, ред. проф.
  7. Др Ненад Филиповић, ред. проф.
  8. Др Богдан Недић, ред. проф.
  9. Др Србислав Александровић, ред. проф.
  10. Др Небојша Јовичић, ред. проф.
  11. Др Добривоје Ћатић, ред. проф.
  12. Др Јованка Лукић, ред. проф.
  13. Др Душан Гордић, ред. проф.
  14. Др Милан Деспотовић, ред. проф.
  15. Др Драган Адамовић, ред. проф.
  16. Др Данијела Тадић, ред. проф.
  17. Др Весна Ранковић, ред. проф.
  18. Др Весна Мандић, ред. проф.
  19. Др Миладин Стефановић, ред. проф.
  20. Др Вања Шуштершич, ред. проф.
  21. Др Гордана Јовичић, ред. проф.
  22. Др Слободан Савић, ред. проф.
  23. Др Лозица Ивановић, ред. проф.
  24. Др Слободан Митровић, ред. проф.
  25. Др Петар Тодоровић, ред. проф.
  26. Др Милан Ерић, ред. проф.
  27. Др Зорица Ђорђевић, ред. проф.
  28. Др Мирко Благојевић, ред. проф.
  29. Др Гордана Богдановић, ред. проф.
  30. Др Иван Мачужић, ред. проф.
  31. Др Данијела Милорадовић, ред. проф.
  32. Др Јасна Глишовић, ред. проф.
  33. Др Блажа Стојановић, ред. проф.
  34. Др Ненад Милорадовић, ред. проф.
  35. Др Весна Марјановић, ванр. проф.
  36. Др Александар Давинић, ванр. проф.
  37. Др Родољуб Вујанац, ванр. проф.
  38. Др Снежана Нестић, ванр. проф.
  39. Др Новак Николић, ванр. проф.
  40. Др Драган Ракић, ванр. проф.
  41. Др Саша Јовановић, ванр. проф.
  42. Др Горан Бошковић, ванр. проф.
  43. Др Данијела Николић, ванр. проф.
  44. Др Иван Милетић, ванр. проф.
  45. Др Давор Кончаловић, ванр. проф.
  46. Др Александар Алексић, ванр. проф.
  47. Др Фатима Живић, ванр. проф.
  48. Др Марко Ђапан, ванр. проф.
  49. Др Владимир Дунић, ванр. проф.
  50. Др Велибор Исаиловић, ванр. проф.
  51. Др Владимир П. Миловановић, ванр. проф.
  52. Др Владимир Вукашиновић, ванр. проф.
  53. Др Александар Јовановић, ванр. проф.
  54. Др Ненад Костић, ванр. проф.
  55. Др Драган Џунић, ванр. проф.
  56. Др Александар Ђорђевић, доцент
  57. Др Милош Матејић, доцент
  58. Др Младен Јосијевић, доцент
  59. Др Надица Стојановић, доцент
  60. Др Душан Арсић, доцент
  61. Др Владимир Кочовић, доцент
  62. Др Сандра Гајевић, доцент
  63. Др Иван Грујић, доцент
  64. Др Вукашин Славковић, доцент
  65. Др Дубравка Живковић, доцент
  66. Др Тијана Героски, доцент

 

- акредитација 2013 -

Структура студијског програма

Студијски програм докторских академских студија „Машинско инжењерство“ садржи све елементе утврђене законом: 1) назив и циљеви студијског програма; 2) врста студија и исход процеса учења; 3) научни назив; 4) услови за упис на студијски програм; 5) листа предмета, са оквирним садржајем; 6) начин извођења студија; 7) бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом преноса бодова (у даљем тексту: ЕСПБ бодови); 8) предуслови за упис појединих предмета; 9) начин избора предмета из других студијских програма на истом или другом универзитету; 10) услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; 11) друга питања од значаја за извођење студијског програма. Садржај студијског програма, правила студирања, права и обавезе студената, и друга питања од значаја за извођење студијског програма - штампају се сваке године као посебна публикација, која је доступна јавности и у електронском облику

Студијски програм траје три године, има укупно 180 ЕСПБ бодова (од тога 50% ЕСПБ предвиђених за реализацију докторске дисертације), припада пољу техничко технолошких наука и даје академски назив „Доктор наука – машинско инжењерство“. Услови уписа на студијски програм и други најбитнији елементи студијског програма и режима студија су прописани Статутом Факултета инжењерских наука у Крагујевцу, Правилником о режиму студија Факултета инжењерских наука у Крагујевцу и Правилником о упису студената на студијске програме Универзитета у Крагујевцу.

Студијски програм је индивидуалан. Сваки предмет који студент може изабрати на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу носи по 15 ЕСПБ и сваки је структуиран кроз 5 часова предавања и 5 часова истраживачког студијског рада недељно. Полагањем испита студент стиче 90 ЕСПБ бодова.

Методе извођења наставе зависе од типа наставе (1. активна настава, 2. самостални рад студента, 3. израда докторске дисертације, итд.).

Активна настава се остварује кроз предавања и истраживачки студијски рад. Ова настава се остварује кроз стални контакт студената са наставницима. Предавања и консултације се одржавају сваке недеље у семестру према распореду.

Предавања су облик наставе у коме наставник излаже наставне садржаје предмета групи студената.

Консултације се спроводе појединачно или са мањим бројем студената. На консултацијама наставник је на располагању студентима, зависно од њихових потреба и интересовања за: давање упутстава по питању приступа учењу; давање додатних објашњења у вези истраживачког студијског рада, уз упућивање на правилно коришћење литературе.

Истраживачки студијски рад обухвата све облике наставе који су у функцији непосредног оспособљавања студента за истраживање и писање научних радова. Ови часови активне наставе оспособљавају студента да приступи изради докторске дисертације.

Менторски рад је облик активне наставе у коме је наставник - ментор у непосредном контакту са студентом у вези израде докторске дисертације и публиковања остварених резултата.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је образовање студената у области машинског инжењерства на нивоу докторских академских студија, односно, образовање кадрова оспособљених да самостално воде оригинална и научно релевантна истраживања и развој нових технологија и поступака који доприносе општем развоју друштва, као и да критички процењују истраживања других. Генерално, сврха студијског програма докторских студија је развој науке и критичког мишљења. Сврха студијског програма је у складу са мисијом и циљевима Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу.

Све важнију улогу ове студије имају у односу на захтеве тржишта рада јер дају последњи формални степен у оквиру универзитетског образовања којима се студент оспособљава за обављање најсложенијих научноистраживачких, управљачких и инжењерских послова. Потребе за стручњацима високог научно-истраживачког нивоа компетенција, знања и вештина, знатно су веће од досадашњих, како у регији тако и у читавој Србији, што је јасно уочљиво узевши у обзир нужни развој српске индустрије у условима отвореног глобалног тржишта.

Студијски програм има сврху да свршеним студентима омогући образовање за водеће и најсложеније послове у областима индустрије, истраживања, развоја, услуга, саветодавних и организационих послова, односно, у подручју машинства и инжењерских наука у високошколским установама, институтима, државним и другим јавним институцијама. Развој значајног дела индустрије и сектора јавних делатности у области оријентисаној производњи, доминантно се ослања управо на истраживаче, научнике и стручњаке овог профила. Стога ће интензивнији развитак области још снажније истакнути потребу за већим бројем стручњака у подручју машинског инжењерства.

Докторске студије омогућавају укључивање перспективних младих стручњака у савремене токове технолошког развоја друштва. Технолошки развој директно треба да допринесе подизању нивоа образовања и знања свих делова друштва што је од стратешког националног интереса.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма „Машинско инжењерство“ докторских студија Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу су:

  • да студентима обезбеди развој аналитичких способности, критичког начина мишљења и лидерства,
  • да генерално подржи развој научне мисли и стваралаштва у области машинског инжењерства,
  • да студенти стекну актуелна знања из научне области докторских студија и овладају методологијама системске и креативне анализе сложених проблема,
  • да студенте оспособи за самостално и тимско планирање и реализовање научних истраживања и даљи развој професионалних знања и вештина,
  • да студенте оспособи за припрему и објављивање научних резултата у складу са највишим стандардима,
  • да студенте оспособи за активно учешће у међународним и домаћим истраживачким и развојним пројектима како би касније самостално конкурисали,
  • да студенте оспособи за дисеминацију знања и резултата научних истраживања – хоризонтално и вертикално,
  • да студенте оспособи за интеграцију најновијих научних сазнања и нових производа и услуга.

Компетенције дипломираних студената

Свршени студенти стичу научни назив „доктор наука - машинско инжењерство“ и оспособљени су за самосталан научноистраживачки рад и поседују знања, вештине, развијене способности и компетенције да:

  • самостално решавају практичне и теоријске проблеме у ужој научној области у којој су докторирали и организују и остварују развојна и научна истраживања,
  • могу да се укључе у остваривање међународних научних пројеката,
  • могу да реализују развој нових технологија и поступака у оквирима својих струка и да разумеју и користе најсавременија знања у датој научној области,
  • критички мисле, делују креативно и независно,
  • поштују принципе етичког кодекса добре научне праксе,
  • комуницирају на професионалном нивоу у саопштавању научноистраживачких резултата,
  • оспособљени су да те резултате саопштавају на научним конференцијама, објављују у научним часописима, кроз патенте и нова техничка решења,
  • доприносе развоју научне дисциплине и науке уопште.      

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције:

  • професионална знања и вештине у контексту предмета израде докторске дисертације и шири поглед на методологију научноистраживачког рада у пољу техничко технолошких наука,
  • способност решавања проблема уз употребу научних метода и поступака,
  • повезивање основних знања из различитих области и њихову примену,
  • оспособљеност за самосталан научни рад и критичко праћење научне литературе,
  • способност самосталног стицања знања и разумевање битних концепата у ширем домену инжењерских наука (концепти моделирања, експерименталне, симулационе и аналитичке анализе сложених проблема, принципа пројектовања и организације),
  • способност праћења савремених достигнућа у предметној области
  • стицање интелектуалних и практичних вештина, и то:
    • Интелектуалне вештине: 1) развој аналитичких способности, 2) усвајање и примена методолошких приниципа, 3) развој критичког и научног начина мишљења, 4) вештина постављања новог и оригиналног циља истраживања, итд.
    • Практичне вештине: 1) вештине у примени информационо комуникационих технологија; 2) вештине презентације и комуникација; 3) вештине писања извештаја, пројектних апликација, итд.

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига предмета

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига наставника

Докторске академске студије - Машинско инжењерство - Књига ментора

Претрага